Закон којим се држава поноси

Да ли сте се икада запитали, након бројних случајева којима смо окружени у последње време, како је могуће да један од родитеља просто покупи своју децу, са жељом да их одвоји од другог родитеља и одведе у другу земљу? Држава има сјајан одговор на то питање. Наиме,  у нашем закону не постоји клаузула која обавезује родитеља који жели да изведе једно или више деце из државе, да добије сагласност другог родитеља, уколико су у браку. Уколико су разведени, ту постоји обавеза набављања писане сагласности другог родитеља детета. Али ако су родитељи и даље под законом у браку, са аспекта надлежности Управе граничне полиције, не постоји ништа што једног од родитеља може да спречи да своје дете изведе из земље и одведе било куда. Чак је наведено да уколико дете поседује путне исправе може без сагласности да путује са једним родитељем или трећим лицем, дакле неким ко му уопште није родитељ или старатељ. На сајту Министарства унутрашњих послова је међутим наглашено да постоји могућност да ће страна држава у коју се деца уводе затражити дозволу тог типа. Дакле друга држава треба да брине о томе да ли други родитељ зна да су му деца изведена из државе након што их је држава Србија већ пустила да пређу границу. То је међутим различито од случаја до случаја.

Тужно је за једну државу да не може да заштити децу у случају када један од родитеља помисли да други није погодан за одгајање деце или дође до несугласица између њих, и да тај исти родитељ покупи своју децу и одведе их било где изван границе наше земље. До оваквих случејева често долази када су супружници у лошем односу или када се не слажу, а процедура повратка деце је јако дуга и компликована. Такође један од закона којим са наша држава поноси. Једна од скорашњих ситуација, о којој су медији редовно извештавали, била је да је отац одвео троје малолетне децу у Турску без знања мајке и да наша држава ту није могла ништа да учини и ако је старатељство припадало мајци. Жена је устала ујутру и отишла до продавнице својој деци по доручак, и када се вратила кући њене деце ни мужа више није било. Јесте ли ви сигурни да ће ваша деца бити ту да им донесете хлеб и млеко?

Ово је још једна у низу области у нашој земљи које нису утврђене законом у корист својих грађана, мада можда ми ипак не знамо да проценимо шта је корист јер је закон нешто чиме се Влада поноси. Грађани су принуђени да се самостално боре за своја минимална људска права и како тренутна ситуација показује вероватно их неће остварити.

Ветрењаче се све брже и јаче окрећу.

 

Аутор текста:

Жељка Весић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s