„Путокази“

Волео бих,

ако може

да ме уселите на главу сунцокрета.

Посадите ме међу семенке

и заборавите.

Уселићу се на те

најверније од свих

да заједно пратимо

њихово сунце;

уселићу се,

и почети да болим

њих

јер сам се на себе

скоро сасвим навикао.

Седећу и писати успаванке

за босоноге дечаке

док се одмарам

дуго и тихо

на туђим модрицама

јер су ове моје,

изгледа,

побелеле.

У тим пољима се

ципеле обувају само за ходање,

осмеси су само голи зуби

и срце се

само понекад,

чеше

нашим временом.

Аутор песме: Александар Станић Шкодрић

Advertisements