Панк на другачији начин

Претходних дана отворена је полемика на друштвеним мрежама када су објављене слике из читанке за четврти разред основне школе у којој се описује шта је то панкер. У читанци се наводи да је панкер “онај који припада музичком панк стилу и посебном стилу облачења и понашања: ружног, прљавог, нападног.” Панк се као супкултура од самог настанка средином седамдесетих година повезивао са девијантним понашањем и употребом наркотика, иако се нису сви панкери уклапали у тај шаблон. Један огранак панк покрета, изврнуо је све вредности ове супкултуре наглавачке, стварајући потпуно другачији систем вредности.
Панк је првобитно био култура нихилизма, омладине критички настројене према систему, која се под паролом “нема будућности” опирала општеприхваћеним вредностима тадашње конзевативне Велике Британије. Са оваквим ставом, аутодеструктивност потпомогнута коришћењем лаких и тешких дрога и претераном употребом алкохола уклапала се у начин живота прве генерације панкера уз промискуитетан секс и насилничко понашање.

Williamson-Chantry-punk-yellow1-838x995.jpg

Већ крајем седамдесетих година, примећено је да овакав начин живота није одржив и да су многи млади подлегли последицама претераног хедонизма панк субкултуре, међу којима и Sid Vicious, басиста једне од најпознатијих панк група Sex Pistols-a, преминуо у 22. години. Засићена панк сцена полако се гасила и била јој је потребна нова енергија, те се панк покрет сели преко океана, у предграђа Лос Анђелеса, где еволуира у још бржу, политички ангажованију и агресивнију форму – хардкор панк, који се проширио на источну обалу САД-а, у Бостон, Њу Јорк и Вашингтон где су формиране засебне сцене.

punk2
Sex Pistols (Sid Vicious drugi s leva)

Хардкор панк је са текстовима који позивају на политички протест, “уради сам етику” и одбацивање концепта комерцијализације и славе у популарној музици, изнедрио покрет који се залагао за извртање претходно доминантних вредности које су панкери пропагирали. Стрејт еџ, настао као реакција на раскалашност и аутодеструктивност панка, залагао се за “чист начин живота”, без конзумирања алкохола, цигарета и опијата, а понекад се проширивао и на удржавање од промискуитетног секса и вегетаријанског или веганског начина исхране.

hc

Бенд који је највише заслужан за популарност покрета, иако не намерно, је вашингтонски “Minor Threat” који су на свом албуму из 1981. године песмом “Straight Edge” изнели својеврстан манифест целог покрета. Песма трајања од свега 46 секунди успела је да пренесе читавој једној генерацији нов начин размишљања, који до тада није био присутан на панк сцени.  Певач овог бенда Ијан Мекеј,инспирацију за песму је потражио у сопственој нелагодности коју је гајио од детињства према деструктивном начину живота панкера на тадашњој сцени. “Сећам се да сам као средњошколац размишљао да ако је једини пут побуне кроз аутодеструкцију, онда нећу ни да идем тим путем”, наводи Мекеј.

minor-threat
Minor Threat

За разлику од првобитног панка који је током седамдесетих година прихватао конзумирање дрога као вид побуне против ауторитета, стрејт еџ је као приоритет поставио бригу за сопствену добробит. У том смислу стрејт еџ представља контру панкерској контракултури. Хенри Ролинс, певач бенда “Black Flag”, иначе пријатељ са Ијаном Мекејом сматра да је овај покрет много допринео панк сцени и помогао да се млади идентификују са неким позитивним вредностима. “Ако мрзите своје родитеље, ауторитет и сам систем, немојте да им то показујете тако што ћете се убити од алкохола и дроге и скуцати свој ауто у прво дрво. Ако заиста желите да се буните против својих родитеља, наџивите их и будите паметнији од њих“, каже он.

rollins.jpg
Henry Rollins i Ian McKaye

Покрет је путем усвајања свог сета вредности пружио отпор званичној култури, на начин који се разликовао од свих претходних младалачких супкултура које су инсистирале на побуни путем усвајања проблематичног понашања. Стрејт еџ је показао да млади имају алтенативу и да је могуће одбацити конформизам и критиковати систем без уништавања сопственог здравља и упуштања у ризичне ситуације. Ова промена на хардкор сцени допринела је да се покрет прошири током деведесетих широм САД и да добије већу запаженост.
Већа распрострањеност и запаженост није дошла без цене. Одређени делови покрета су се под утицајем конзервативних струја издвојили и почели да пропагирају екстремније варијанте стрејт еџ етике и да користе насиље да би убедили неистомишљенике у исправност свог начина живота. Изоловани инциденти су ставили стрејт еџ панкере на лош глас и у медјима су се појавиле гласине како су сви припадници сцене насилни и елитистички настројени. Иако ова хистерија у медијима углавном није била тачна, припадници Хардлајн огранка били су познати по коришћењу насиља да би убедили друге у приклањање покрету.

hard
Апстиненција припадника стрејт еџ покрета од штетних супстанци и проблематичног понашања се не завршава само на личном избору. Друштвени активизам и промоција оваквој начина живота често спада у нешто чиме се “стрејтери” баве. Поред убеђивања у предности прихватања овог начина живота, многи стрејт еџ панкери су левичарски оријентисани и баве се људским правима, правима животиња, еколошким питањима и критиком постојеће демократије.

have-heart
Have Heart – straight edge bend iz 2000-ih

Као субверзивни покрет, стрејт еџ више од 25 година свог постојања има улогу покрета који покреће на залагање за решавање друштвене проблеме, вреднујући више од свега лични интегритет и благостање појединаца.

Аутор: Сандра Јовићевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s