Пази како шеташ, у сусрет ти иде малолетник

Младић му прилази, вади нож и сече га њиме у пределу чела. После неколико секунди крв се слива низ Николино лице

Нишавски кеј, све врви од гласова младих, смех, разговори, песма, звуци гитаре улепшавају још један петак увече. Никола П, студент друге године Филолошког факултета у Београду, шета са својим пријатељима омиљеним делом свог родног Ниша. Кејом им у сусрет иде бројнија група младића. Један од њих својим раменом удара Николиног друга о раме, ударени момак се уз извињење благо осмехује и читава група наставља даље. Смех постаје гласан, Николино друштво ужива у овој летњој вечери, али љутити младић се брзим корацима враћа групи којој припада Никола. ,,Шта се ти мени смејеш? Знаш ли ти коме се смејеш? Кога си закачио? Хоћеш да те пребијем овде?“ Пролама се снажна вика, бес у љутом младићу почиње да кључа. „Има нож“, врисак девојака које су биле са Николом надјачава звук гитаре која постаје нема.

Окреће се око себе, несвестан шта се збива, гледа другарице како беже. ,,Шта ме гледаш? ‘Ајде, губи се одавде“. Тик уз Николино лице налази се љути младић. Прилично нижи и изгледом доста млађи од њега, побеснели младић постаје све агресивнији. Никола мирним тоном одговара, али младић му се све више приближава. „Зашто да се губим?“

Крв почиње да тече низ Николино лице. Због свог питања посечен је ножем у пределу чела. Крв се слива низ његову кошуљу и панталоне.

Све постаје мутно пред његовим очима, Никола остаје без свести на кратко време, али не пада на земљу. Иако повређен, држећи руку на челу које крвари, тражи своје другове. Један од њих у крви лежи на земљи, док седморица младића стоје над њим и и даље га туку. У том тренутку двојица опажају Николу, полазе ка њему. Покушај да побегне бар који  метар даље је безнадежан, један од младића га сустиже и обара на земљу.

У непосредној близини стоји групица људи који воде свој разговор. Неколико метара даље седи пар на клупи, гледају у телефон. Два момка носе лименке пива и спуштају се ближе реци.

Једанаест убода у главу и три у тело задобија Николин друг. После више задобијених шутева и песница, дотрчава неколико момака и малолетници почињу да беже. Пребијени Николин друг лежи непомичан. У поцепаној крвавој кошуљи и фармеркама умазаним отисцима ципела, Никола устаје. Дезоријентисан покушава да позове Хитну помоћ.

Приликом доласка у болницу, студенту саопштавају  да је његов друг у животној опасности. Особа са којом је до пре петнаест минута разговарао сада се бори за живот. Одлутао у мислима, Никола је сам у ходнику, његово лице све више поприма боју зида на који је наслоњен. Лекар га хвата за подлактицу и уводи у ординацију, где му дијагностикује повреде главе које санира ушивањем већег броја шавова.

Николино посечено чело зараста, његов друг се оправља, а суђење малолетницима који су на слободи још није окончано због сталног изостајања тужиоца или једног од осумњичених.

У просеку, око 5.000 малолетника изврши око 7.500 кривичних дела годишње, показују подаци МУП-а Србије. Углавном је реч о кривичним делима против имовине, односно о различитим врстама крађа, тешких крађа и разбојништава, али и физичким нападима који се често завршавају смртним исходом.

Младић (16) надомак Смедерева избо је вршњака након свађе због девојке. Дечак стар 13 година нападнут је од стране дечака узраста 14 и 15 година и том приликом избоден ножем, а десетогодишњак надомак Прокупља ножем је убо мајку јер није хтела да му да сок.

Ауторка текста: Александра Милутиновић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s