„Постоји један фаворит и већи број кандидата који немају никакву шансу“

Главни и одговорни уредник Политике Жарко Ракић за Политиколог прича о изборима, политичкој ситуацији на Балкану и односима медија у кампањи.


Какав је однос медија према кампањи?

Увек имате медије који навијају за једну страну, посебно када је реч о приватним медијима. Не могу да приговорим ништа приватнику који има свој медиј и који на пристојан начин подржава неког кандидата. Шта је пристојан начин, о томе се може дискутовати. У Политици се трудимо да радимо по новинарском кодексу. Речник који ми користимо је више него пристојан. Чак и кандидате који се не понашају тако ми некако „упристојимо“. Може увек да нам се приговори да смо дали неком више или мање простора. Када кажу да је ово најпрљавија трка – није тако. Погледајте шта се догађа у Француској, немате кандидата који нема иза себе две, три афере и нове се стално откривају. То су праве прљаве трке. О овоме што је било у Америци да не говоримо, ми смо далеко од тога. Има увреда, афера, подметања, али све то делује тако смешно у односу на то када председнички кандидати обећавају брда и долине, а знамо да председничка функција по нашем Уставу као и функција британске краљице, тако да то мало делује неозбиљно. Али наш народ воли да слуша велика обећања, али не замерам. Није лако.

Која је специфичност ових избора?

Кад се сетим избора на овим просторима, после дужег времена имамо изборе на којима постоји један фаворит и већи број кандидата који немају никакву шансу за победу. Сећам се када је била трка између Коштунице и Милошевића… Милошевић је био фаворит али не оволико колико је господин Вучић. Није било да је премијер актуелни кандидат, да је извршна власт у трци за председника. Ту се сад отварају разна питања, формална, уставна и морална, да ли је премијер требало да поднесе оставку па да учествује у председничкој трци. Нисам сигуран да ли је неко покренуо уставну иницијативу да се то испита. То би било занимљиво да добијемо одговор, можда и после резултата избора. Чуди ме да из опозије се нико није сетио да постави тако проблем.

Судећи по статистикама, апстиненција бирача је све већа. Да ли мислите да су народу досадила та обећања, па је то нека врста бунта?

Било би лоше по демократију да излазност буде мања од 50 процената. Нажалост, наш систем не обавезује грађане да гласају и излазност последњих година јесте у паду. Али је се надам да ће сад, пошто је добро време бити већа од 55 можда и 60 процената. У том случају, мени личи да ће за човека који ће добити у првом кругу то је илазност која му гарантује легитиман однос према својој функцији. Ако буде мања, вероватно ће настати драма.

У Европи је приметно јачање деснице. Да ли ће се то одразити на наш политички живот?

Те класичне поделе на левицу и десницу су на Западу потпуно нестале. У Немачкој, на пример, две највеће странке, где се једна дичи да је црвена – социјалдемократска, а друга да је црна. Оне готово немају идеолошке разлике. Боре се се да у старту привуку неког јаког коалиционог партнера са којим би касније можда могли да формирају владу. И ја не видим да ми овде имамо класичну левицу и десницу. Ти квазипрограми којима се они хвале немају везе са озбиљним полиитчким програмом. Сви причају исто. То можда има само привремени ефекат. Ево, сећам се када је својевремено Вук Драшковић био у предизборној кампањи, отишао је на неку пијацу и кад је питао продавца за кога ће да гласа, овај му је одговорио „када дођете на власт, ја ћу гласати за вас“.

Хоће ли бити неких промена и изненађења након ових избора или су мале шансе за то?

После сваких избора мора да буде промена. Ако ништа друго, имаћемо новог предедника и самим тим нов стил владавине, понашања. Уколико се догоди да нови предеседник буде садашњи премијер, мораћемо да се суочимо са променом и на месту премијера, што ће бити много озбиљнија промена у извршној власти. Неће сигурно бити исто као што је било.

Када бисмо посматрали светску сцену као један велики Парламент, где би Србија ту била?

Сигурно је да бисмо имали неко место у таквом Парламенту, не нешто превише. Нисмо ми баш толико неважни. А мислим да би се у том светском Парламенту понашали као што се понашамо и овде. Мењали би посланичке клубове, у зависности од понуде. Овде су ти „прелетачи“ врло популарни. Светска политика је углавном заснована на интересу и бизнису, тако да мислим да бисмо се ми ту добро снашли. Ми смо врло прилагодљиви.

Као уредник, колико је тешко сачувати углед новина, поготово када у време политичке кампањи или неких већих полтичких потреса?

И јесте и није тешко. Имате стандардни део новине: спољна политика, хроника, спорт, култура и ту нема неких значајних проблема. Међутим, имате „живе“ рубрике, као што Политика има једну која се зове Погледи и где се јављају различити аутори, са различитим политичким ставовима, захтевима. Ми се трудимо да те стране држимо отоворене, да се не претворе у неку политичку пљуваоницу. Дешавају се понекад искакања и онда на оперативном нивоу морате то да помирите, а да не будете цензор, да вас не оптуже да сте против слободе мишљења.

Увелико се пише и прича како на Балкану тензије расту, прогнозирају се и нови сукоби, да прети опасност од поновног рата. Колико је то реално или је то само медијска бомба?

Тензије расту, али је међународна заједница толико присутна да Балкану и мислим да је немогуће да се понови оно што се догађало у последњој деценији прошлог века. Има великих проблема. Македонија гори, у Црној Гори је нестабилна политичка ситуација, о Босни и Херцеговини да не говоримо. У Србији су председнички избори, Хрватска никако не може да се избори са својом дневном политиком према својој историји. Сви имају проблеме, али се то држи под контролом. У ком правцу ће ићи та нека решења, тешко се може рећи. Биће искакања, заоштравања, криза, али мислим да опасност од рата заиста не постоји.

Ауторка текста: Селена Филиповић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s