„Не сматрам све раднике у медијима за своје колеге“

Главни и одговорни уредник недељника Време Филип Шварм за Политиколог говори о тренутној медијској ситуацији у земљи, позицији новинара и како се као уредник суочио са притисцима и рестрикцијама.

У којој мери су новинари у тренутном политичком систему робови власти?

У ком систему – транзиционом? Ми већ 25 година смо у вишестраначком систему. Кад имате вишестраначки систем као што ми имамо – новинарство се налази у неком сложеном делу. Имамо медије који су приватни, а власници тих новина заступају одређену политичку опцију. Новинарство мора бити слободно од политичких опција – ја никад не бих радио у новинама са чијом се уређивачком политиком не слажем. Све моје колеге имају ту врсту избора – не слажем се са уређивачком политиком, не слажем се са тим да фаворизирам једнога или другог кандидата.

Како мотивисати новинаре да квалитетно и савесно обављају свој посао и служе грађанима?

Медијски живот Србије се потпуно таблоидизирао. Износе се најодвратније неистине, лажи, сатанизирање политичких противника – опозиције која не може да вам узврати, а с друге стране величате и бавите се пропагандом Вучића и власти. Та врста таблоидног начина говора се пренела и у друштву – данашњи политичари и Вучића који говоре таблоидним речником – једним хиперемотивни и једносложни начин изражавања, неслушање, прекидање противника. Од Вучића па на даље, готово сви политичари су преузели кад их нешто питате да вам одговоре: “А да питам ја Вас?“. Е сад, где је ту положај новинара? То је право питање – новинари, никад нигде, па ни овде не разликују се од друштва. Дакле не могу бити новинари јако добри , а друштво лоше. Позицију новинара не одређује медији. Позиција новинара је једна шира слика – кад новинари могу да раде свој посао, одговорно, професионално, како треба, а могу да раде ако влада владавина права, ако се поштују институције и јавно мњење. Када је то нарушено јавља се таблодизација. Сигурно не сматрам све раднике у медијима за своје колеге. То што неко потписује текстове не значи да је новинар. Он је пропагандиста, активиста, страначки човек, али није новинар.

Шта ви као уредник Времена радите да подстакнете слободно изражавање новинара који раде у овом недељнику?

Време има јасну уређивачку политику, сви новинари пишу из позиције јавног интереса. Можда људима са стране делује да смо истомишљеници, али нисмо. У Времену имате различитих опција и ми смо људи који су посвећени послу. Шта ја нудим новинарима? Прво, ја разговарам са њима. Друго, сви овде знамо да су чињенице светиња. Као уредник никад не интервенирам на неким закључцима, ако су засновани на чињеницама. Износимо своје мишљење, не плашимо се никога и инсистирамо да добијемо одговоре. Никад нисмо правили стерилне новине. Увек се зна наш став. Деведесетих Време је било против рата и погубне политике Слободана Милошевића. Ми смо сматрали за своју патриотску дужност да критички критички о тој власти, као што и сада критички односимо према овој власти јер сматрамо да је погубна по грађане Србије.

Са којим се новим изазовима сусреће Време са све већим бројем читалаца вести у онлајн форми?

Сви традиционални медији се суочавају са технолошком револуцијом. Нико у Србији на интернету није још направио одржив модел – потребно је да сакупите довољно банера и огласа како би рад и труд био исплатив. Дигитализација медија осетила се мало, али не превише на тиражу Времена. Време је стабилно , имамо публику која мислим да ће се ширити, имамо интернет сајт  који има свој живот. Прошириваћемо интернет садржај, али не на уштрб недељника.

У једном предходном интервјуу изјавили сте да је Време имало одређене економске рестрикције због свог критичког извештавања?

То је био економски удар. Спадамо у један од ретких часописа чије је власништво у потпуности у власништву новинара. Дакле, доласком ове гарнитуре на власт и због нашег критичког писања о њој Време је платило један цех. То је једна врста дисциплинирања медија. Некада су уредници прозивани и прећено им је, али данас је другачије. Политичке културе притискају економске структуре – приватна и јавна предузећа да престану да се рекламирају код вас. Прекидани су нам пуноважнии уговори без образложења и тако је извршен економски удар. Међутим, ми смо се са ти суочили и даље се суочавамо.

Колико је грађанима реално представљено која су њихова права и која је заправо улога власти?

Грађани треба да знају да влада једна медијска окупација. Вучић и СНС, као што сам рекао, заузимају већину медијског простора. Он прича о расту, бољем животу… Велики број грађана Србије живи лоше и пита се да ли ће доживети сутрашњи дан. Кад имате такво бирачко тело, лако се манипулира. То су људи који се можда надају да ће се запослити, па неће да се неком замере. Говори им се да ако не победи Вучић биће хаос и зато постоји једна велика доза страха. Утеривање страха у државној режији где власт сатанизира сваког ко постави било какво критичко питање, суспендирање рада Скупштине за време избора због политичког хира ствара велику пресију у друштву. Колико ће грађани то препознати? Постоји страх људи да кажу да се не слажу, да гласају по својој савести и притисак. Можда ће грађани успети да превладају тај страх кад остану сами са листићем, а можда и неће. Када ауторитарна власт испуни скоро сваки милиметар јавног простора, ви не можете да дате алтернативу или ће она доћи до малог броја људи. То су само грађани који су посвећени и које занима политика. То већина грађана не може себи да приушти јер су заузети преживљавањем. У Србији влада сиромаштво и беда.

Ауторка текста: Биљана Алексић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s