„Створена је таква атмосфера да народ мисли да је бити против Александра Вучића лоша ствар“

Главни и одговорни уредник дневног листа “Данас” Драгољуб Дража Петровић за Политиколог говори о притисцима са којима се медији у Србији тренутно суочавају, лошем положају новинарске професије и предстојећим председничким изборима.

Колико је тешко очувати углед новина, у времену када доминира таблоидна штампа?
Данас има традицију која траје двадесет година, он има једну препознатљиву уређивачку политику која фактички не може да се мења, јер ви и кад бисте је променили, онда бисте растерали ове сталне читаоце, а нови читаоци би се вероватно тешко навукли да читају Данас, јер Данас има такав имиџ који не можете мењати. Ми у новинама немамо црну хронику фактички уопште. Пропратимо је више на нивоу феномена, али не идемо код породица убијених. Не желимо да користимо туђу несрећу дизање тиража, не мислимо да то није за штампу, али на један другачији начин. Немамо естраду, немамо чак ни забавне стране, значи ми не желимо да подилазимо читалачкој публици неким баналним садржајима, него смо независни политички дневник, са независним новинарима који имају своју аутономију. У последње време имамо проблем што нас је Вучић у више наврата оптуживао да смо постали таблоид, а то је просто једна његова ситна пакост, зна се шта су карактеристике таблоида, а како изгледа Данас.

Да ли су на лист Данас вршени притисци у последњих годину дана због стављања у фокус одређених “контроверзних”тема које други дневни листови нису обрађивали?
Ми имамо константно притисак од стране власти последњих годину дана, који је дошао до тога да су АП Војводина и јавна предузећа из Војводине раскидали унапред потписане уговоре са Данасом, по промени власти у Војводини, односно када је Напредна странка освојила власт на свим нивоима у Војводини, чак и у општинама. Мислим да је један од тих уговора обновљен али са Информером, а за остале нисам сигуран. Тако да је то класичан политички притисак, а има и приватних оглашивача који кажу да су добили неке препоруке, то нам кажу овако у поверењу, да се не оглашавају у Данасу, а постоји страх и неких људи који вероватно нису имали препоруке али виде да је атмосфера таква да вас њихови функционери нападају и онда имају страх да ако они буду у Данасу дали оглас, да ће то да им неко замери и да ће им то бити отежавајућа околност у пословању. Ствара се нека психоза да није добро оглашавати се у Данасу или на телевизији Н1, у неким медијима који су задржали зрнце објективности које недостаје овде. Створила се атмосфера да су новинари који пишу против власти непријатељи државе и да смо ми опозиција. Ми нисмо опозиција, да хоћемо да будемо опозиција, ми бисмо направили неку странку и кандидовали бисмо се на изборима, а ми хоћемо да се бавимо неким релативно објективним новинарством.

Како коментаришете то што нигде није дефинисано ко може да се бави новинарском професијом?  
Мислим да новинар може да постане свако, то је проблем који се понакад примећује у новинама, јер ви имате јако неталентованих новинара који се баве новинарством, а нису никада студирали журналистику. Не мора да значи да је факултет нешто неопходно. Ја мислим да је већи проблем што новинари данас кад изађу са журналистике немају неки превелики избор редакција у којима би могли да раде. Новинари и кад иду на неку праксу, они су некако упућени да раде у новинама које нису квалитетне или у медијима који инсистирају управо на сензационализму. И онда новинари иако имају добру поткованост, ако имају таленат, имају завршен факултет, у пракси наиђу на нешто шта они нису вероватно замишљали кад су уписивали ФПН. Мислили су о том послу потпуно другачије. Али некад се деси да неко има среће, па успе да се пробије својим талентом и да их неко примети. И то је у новинарству најважније.

Сви оптужују новинаре да су они криви за овакво стање у медијима какво имамо данас у Србији. На који начин новинар може да се успротиви оваквим тенденцијама, а да не доведе свој посао у питање?
То је често немогућа мисија али све зависи у ком медију радите. Ако радите у неком медију који вам пружа ту могућност, а данас их је веома мало, ви то можете урадити. Новинари јуре за том уређивачком политиком, коју би требало да поставља колегијум листа, односно главни уредник, а уређивачку политику наших медија углавном постављају власници, иако они по неким критеријумима новинарских удружења не би требало да се мешају у уређивачку политику. То не постоји ни у Данасу, иако ми немамо ту врсту притиска од стране власти, јер су наши власници углавном били новинари. Сви су радили у медијима, а неки су радили у стручним службама, али Данас су основали новинари и онда имају тај медијски сензибилитет, па ми немамо ту врсту притиска у смислу “немојте то да објавите”. Слобода медија се састоји управо у томе шта нисте објавили. Ми објављујемо све што мислимо да је интерес јавности, те се дешава чак да нам неки оглашивачи због тога отказују.

Како бисте упоредили ситуацију у медијима пре десетак година када је претходна власт имала већину и данас?
Пре десетак година, овде на власти је била Демократска странка, тј. продемократска екипа политичара. Ниједна власт не воли сад да има неки негативан публицитет у медијима, какав год он био, било да је у питању сатира или нешто друго. Мислим да је за време Бориса Тадића такође било доста једноумља у медијима, најбољи пример за то су избори 2012. године када је Тадић изгубио власт, тада је људе чак иритирала његова свеприсутност у неким новинама, да је због тога између осталог и изгубио изборе, јер је много притегао медије. Сад је ситуација много гора од тог периода јер ви фактички имате једну отворено непријатељство првог човека државе према новинарима који га нешто питају и који пишу против њега. Ми имамо проблем у Данасу, а то имају и други новинари и други медији, који се баве том врстом новинарства да их власт просто бојкотује. Нама од чланова Српске напредне странке изјаве даје само Зорана Михајловић. Ни у једном режиму, ниједна власт не воли да новинари нешто чачкају око њихових послова и да их критикују и свако ко каже да то не би радио кад дође на власт, тај углавном лаже.

Како коментаришете чињеницу да поједини медији отворено фаворизују одређене кандидате у кампањи и да ли је то оправдано?
Ту обавезу да равноправно приказују све партије, мора да има само јавни сервис. Приватни медији могу да изаберу кога ће подржавати. Мислим да сваке новине могу да фаворизују неког кандидата, међутим проблема је што ми имамо новине које фаворизују једног кандидата, а остале линчују и мислим да медији тиме не би требало да се баве. Имате случајеве таблоида који се баве отвореним линчом опозиције, само из разлога зато што су они против Александра Вучића. У ствари, медији не би требало да се баве пропагандом, они могу да фаворизују некога, а не да се баве пропагандом. Тиме треба да се баве маркетиншке агенције, а не медији.
Јавни сервис се тренутно финансира из републичког буџета. Да ли се уопште може говорити о његовој објективности у оваквим околностима?
Јавни сервис никада није био крајње објективан. Мислим да је јавни сервис добро изгледао за време Александра Тијанића, који је био једна маркантна фигура, који је направио такву атмосферу да је за време власти Демократске странке јавни сервис био много објективнији него данас. Ви данас на јавном сервису имате једну апсолутну доминацију Александра Вучића, чак и у овој предизборној кампањи, када у информативним емисијама постоје ти изборни блокови, ви имате изборни блок где се испоштују сви кандидати, али сваке вести почињу са десет минута Александра Вучића који је тог дана, пошто води кампању у слободно време како је рекао, отварао неку фабрику или био у некој школи, што је такође део предизборне кампање. Руку на срце, то је радио и Борис Тадић када је био на власти, али мислим да у то време никад нисте имали да телевизијске станице преносе директно конференције за штампу. Вучићеве конференције за штампу се на приватним телевизијама преносе у глобалу и репризирају после. Ја да сам Вучић, ја бих рекао “ма дај људи, па немојте, доста ме је на телевизији.” Најгоре је и што јавни сервис често преноси његове конференције за штампу директно, не знам из ког разлога, то не постоји као обавеза.

Колико медији могу да утичу на сам исход избора?
Та поплава Александра Вучића у свим електронским медијима, посебно оних са националном фреквенцијом ће наравно утицати на ово широко бирачко тело које ће помислити да је он месија и који њега приказују као други долазак Исуса на земљу. Медији утичу на изборе самим тим што постоје афере које се пласирају из одређених медија, рецимо из Информера, које касније преносе електронски медији попут Пинка и Хепи телевизије, где се у најгорем светлу оцрњују опозициони кандидати, најгорим клеветама и лажима и то ће утицати на изборе. Избори су у старту неравноправни, Вучић је сто метара испред осталих десет кандидата који се такмиче. Нема контроле избора, што ће се показати 02.априла да постоје јачи притисци по локалним срединама, да људе по јавним предузећима, а и овде у Београду, натерају да гласају за Вучића. Медијски такође не постоје равноправни услови јер као што видите, Вучић се појављује у медијима далеко више, што показују и истраживања агенција, него остали опозициони кандидати. Мислим да за поједине опозиционе кандидате, у неким деловима Србије ни не знају да су се кандидовали.

Да ли мислите да би презасићеност Александра Вучића у медијима могла да допринесе да му на овим изборима опадне подршка грађана?
Могла би. Ви кад погледате, та огромна Вучићева пропаганда и свеприсутност у медијима вероватно доста људи иритира, али у Србији се претпоставља да када причате о власти да се шапуће, то није никад није било тако. Код људи се увукао неки страх, јер је ова власт јако ауторитарна и људи просто мисле да их неко стално посматра. Вероватно ће се плашити кад буду излазили на биралишта, да их иза оних паравана неко снима. Створена је таква атмосфера да народ мисли да је бити против Александра Вучића нека лоша ствар. Ја чак мислим да ова истраживања која Вучићу дају од 53 до 56 одсто на изборима су резултат тога што ви као истраживач јавног мњења зовете људе телефоном и они просто не знају ко их зове и онда они кажу да ће гласати за Вучића. Претпостављам да ће се видети на изборима да Вучић неће добити у првом кругу осим ако изборе не покраде, а биће и тога.

С обзиром на то да је Александар Вучић, кандидат који по истраживањима јавног мњења има убедљиво највећу подршку међу гласачима, зашто осећа потребу да толико репресивно контролише медије и улаже толико ресурса у своју кампању? Да ли осећа страх од опозиције и да ли је тај страх оправдан?
Иако власт тврди да је опозиција у расулу и да је минорна, ви у Србији имате стално нападе на опозицију, што вероватно показује да они имају одређена истраживања која показују да то баш није тако. Александар Вучић се на крају крајева и кандидовао за председника зато што је процењено да ће Томислав Николић који је створио Вучића и СНС, изгубити те изборе. Они су очигледно изгубили поверење, што се већ види на неки начин. То бахато понашање говори да њима није свеједно, а с друге стране говори о томе да је Вучић опседнут моћи. Ја мислим да он више воли ту неограничену моћ коју има него што му нешто друго преставља задовољство и он је јако нарцисоидан човек, притом, он мисли да би требало да влада доживотно. То је један он оних људи који о себи причају у трећем лицу, такви су најопаснији.

Колико је вероватно да ће кампања Белог успети да мотивише апстиненте да овај пут изађу на гласање?
Претпостављам да су његови бирачи највише људи који иначе не излазе на изборе и бивши бели листићи, јер Бели и тај његов покрет из Младеновца, они сами кажу да је наша политичка сцена доведена до бесмисла и да су они круна тог бесмисла. Мада његов покрет није само шоуменски, у том смислу да он прави шоу и да је то сензација. Они би и озбиљно политиком да се баве и да је на неки начин обесмисле, јер она и јесте обесмишљена у Србији. Мислим да је добро што се Бели појавио, мени је он симпатичан лик, једино мислим да се можда није снашао кад су га превише искористили ови медији попут Курира који га нису скидали са насловних страна. Само се бојим да Бели не заврши као Мики из првог Великог брата, да не постане чиста естрада и да се не утопи у оно против чега се борио и зашто је људима био симпатичан. Ако Бели успе да се не утопи у естраду, да ће остати једна фина политичка снага која ће имати неку улогу, баш зато што није све зезанција, већ има и нечег озбиљног у том покрету.

Могу ли се очекивати извесне малверзације на овим изборима?
Увек је било неких малверзација на изборима, али имамо примере из прошлих година да су представници СНС-а намештали и правили притисак чак и на изборима за месне заједнице који су небитни. Имали сте и ситуације да они доводе у Мајур код Шапца, током предизборне кампање за месне заједнице, Ацу Лукаса да пева, подмићивање брашном, вештачким ђубривом и осталим стварима, чак је било и потплаћивања у новцу. Дописник из Врања нам је јавио да 20 гласова које донесете СНС-у вам доносе две хиљаде динара.  Имали сте примере из Вршца да је тренер карате клуба у том граду тражио од родитеља деце која долазе на карате да гласају за СНС, јер је он њен члан, а сваки од њих има обавезу да донесе такозване капиларне гласове. Мислим да је притисак на бираче велики, биће и тих бугарских возова, што је било на прошлим изборима.

Колико друштвене мреже могу утицати на исход избора и да ли постају најефикасније средство за промоцију кандидата?
Мислим да је проблем друштвених мрежа што за разлику од класичних медија друштвене мреже немају уредника и онда ви ту можете да објавите шта год вам падне на памет, да линчујете кога код хоћете и ту људи наступају у чопору. То што се појављује на друштвеним мрежама није реална ситуација и то може да вас доведе у заблуду у разним аспектима. Формирање мишљења од онога што видите на друштвеним мрежама може бити погрешно. „Доста је било“ покрет је ушао у Скупштину без икакве кампање по официјелним медијима, они су имали кампању на друштвеним мрежама. Мислим да ће Бели ту друштвене мреже најбоље искористити, ту ће млади видети да Бели постоји и шта он нуди. Мени се код друштвених мрежа не допада што је то један чопор, а сваки чопор ствара психологију масе, која је идеална ствар за линч.
Да ли ће бити другог круга?
То зависи од броја људи који изађу на изборе. Ако изађе много људи, онда ће бити другог круга, али бојим се да ће Вучић психички то тешко поднети, зато што он и даље мисли да је месија за кога просто мораш да гласаш.

Ауторка текста: Сандра Јовићевић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s