„Не убија нас прејака реч већ преслаба, прејаке речи нисмо ни достојни“

Интервју са Томиславом Јелесијевићем

„Постајемо послушни робови, јер смо вођени идејом да овде дођемо по диплому и будемо корисници образовања“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Томислав Јелесијевић, студент четврте године новинарског смера и победник на такмичењу у беседништву на Факултету политичких наука за Политиколог говори о својој беседи, образовном систему данас и Факултету политичких наука.

Који је циљ Ваше пријаве на такмичење у беседништву?

Циљ је био да покажем незадовољство према ономе што су нам послужили као идеју о високом образовању. Узмимо на пример наш новинарски смер који има око 35 предмета. Литература тих предмета у просеку износи 150 до двеста страна. Ако их упоредимо из године у годину, видећемо да се доста општих места понавља. Све укупно има петнаест предмета у којима постоје неке идеје, ово остало је чисто понављање. То нас доводи до карикатурно упрошћеног емпиризма и на само упрошћавање стварности, прихватањем полуидеја постајемо ушушкани у свој микрокосмос где нам се чини да је једини проблем како да нађемо посао. И ту је наша главна трагедија, што нас уче како да надограђујемо стварност, а да не бринемо о стварности у којој градимо и учимо да градимо.

Шта конкретно замерате високом образовању?

Високо образовање је ритуал сипања воде у пробушени суд. Наше образовање се своди на опште идеје које могу да се нађу и на Википедији – без меморисања. Чему толико понављање? Ми као новинари би требало да понављамо практичне вештине као што су рад на дикцији, импостацији и динамици гласа без чега се не може радити ни на телевизији ни на радију. Онда се дешава да нас овде где треба да увежбамо понављањем послужују по принципу „баци мрвице поред клупе, а ако би да успеш у ланцу исхране мораш бити птица грабљивица“.

Зашто сте за почетак беседе изабрали басну о свињи и лаву?

То је повратак на језички симболизам. Асоцирањем забрањујемо себи тачно језичко значење и са собом носимо један емотивни набој, то је чар у говору и тако се повезујемо са другим људима. Таква представа буди пажњу и увуче људе да се учествовањем у једном разговору схвате проблеми о којима се говори. За разлику од директног комуницирања које води у објективност и одбрану ега у комуникацији, ово је нешто што нас потпуно исказује, исказује и наше емотивно биће које је важно научити контролисати. Дакле, тело је мисао.

 

Мислите ли да је Ваша беседа утицала  Ваше колеге?

Постоје две реакције, које су најучесталије код мојих колега. Ако нас лењост обузме западамо у неку врсту цинизма према свему. Уколико тежимо ка томе да будемо паметни одлазимо у надобудност опет из незадовољства или због самопотврде која недостаје. Најчешће се јаве такве реакције. Међутим, мислим да је беседа успела да заобиђе та два зида. Јављали су ми се својевољно и писали поруке данима после такмичења како би показали да има таквих који би стали иза тих речи. Али истовремено су се моје тврдње изнете у беседи још једном обистиниле кроз неколико примера.

Кроз које примере тачно?

Потврдило се да ми на факултету причамо о слободи мишљења и изражавања, али када треба да је заштитимо пракса показује супротно. У емисији Јавна Одбрана приказани су само делови моје беседе, тачније нису били емитовани сви они делови у којима сам причао о факултету као финансијској институцији са негативним утицајима.

Други пример јесте мој истраживачки рад у вези са новогодишњом расветом, где сам дошао до податка да је дванаест милиона динара утрошено на новогодишњу расвету, та емисија није била емитована на телевизији. То значи да ако неко жели да докаже нешто или укаже на грешке, он не добија помоћ своје матичне институције.

Беседом сте критиковали навике попут испијања кафе, сликања у лифту на путу до читаонице, како долази до тих навика?

Прихватамо општа места, а та умна навика је опет успостављена површним књигама и скриптама, не слушамо своју интуицију и своје решење. Не схватамо да смо у томе, да смо део једног механизма. Тада у беди у којој живимо западамо у самољубље и нарцисоидност. Све то се остварује кроз сликање хиљаду пута у току дана и кроз вођење испразних разговора испијајући кафе мислећи да тиме убијате усамљеност. Лицемерно је то називати академским животом. Сматрам да је све то последица недостатка добрих предавања и вежби. Онда ви следите своје стадо које воли да скраћује скрипте, а тако и могућност да ниже своје асоцијације. Постајемо послушни робови, јер смо вођени идејом да овде дођемо по диплому и будемо корисници образовања.

Шта треба учинити да се овакве навике промене?

За почетак свако од нас треба да гаји критичку мисао без икакве гриже савести, кад ћемо се борити за сан, ако не сад у младости. Предност овог факултета јесте доста слободног времена, које нам даје могућност да развијамо себе. Рецимо, читајући Достојевског, Шекспира… Уколико себе образујеш из тог неформалног угла, научићеш да је све повезано са свим, створићеш здраву слику тако што ћеш бити свестан лоших умних навика које си покупио и из трећег угла ћеш посматрати овај циркус назван „високо образовање“.

Беседу завршавате речима   „Смрт фашизму, слобода свињама“, шта стоји иза оваквог краја?

Мислим на идејни фашизам, на пример како наш факултет утиче на наше микрокосмосе. Треба напоменути да је у нашим књигама углавном заступљено аналитичко-директно изражавање, које када се не користи пажљиво штети сусрету у комуникацији. Пошто славимо објективност ко врховно божанство заборављамо емоционални и знаковни језик и то доводи до навике да именујемо емоције уместо да их показујемо. Постајемо новинари који блену у саговорника ко теле у шарена врата. Постајемо отуђени једни од других. Не убија нас прејака реч већ преслаба, прејаке речи нисмо ни достојни.

 

Ауторка текста: Слађана Недељковић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s