Блогом против предрасуда

Када је дипломирала новинарство на Политичким наукама, пуна младалачког ентузијазма послала је своју биографију разним редакцијама и медијима са жељом да волонтира код њих и стиче потребну праксу. Међутим, ниједан одговор никада није добила. За њу је то био знак да ствар узме у своје руке. Покренула је блог са жељом да стекне неопходну праксу и у почетку писала искључиво о моди. Седам година касније, Бранислава Антовић, ауторка блога “Brana’s Divine World”, има свој лични медиј који се бави великим спектром културних тема, прича о ентеријеру, путовањима. Данас је на основу блогa добила много пословних понуда, али одавно је одлучила да блоговање остане њен једини посао, а новинарство хоби. Она међутим нема утисак да се бави другачијим послом од оног за који се школовала и са данашње перспективе би поново одабрала исти позив и кренула истим путем.

24337211_10210478955393191_978345791_n

,,Оно што радим на свом блогу јесте један вид новинарства, врло сличан оном класичном. Начин на који се припремам за сваки пост, начин на који обрађујем теме, интервјуишем саговорнике и све прикупљено обликујем у форму коју би новинарским речником могла да дефинишем као колумну, идентично је процесу којег би се држала да радим за неки други медиј. Једина је разлика што се у случају овог мог малог медија бавим темама које бирам према својим афинитетима и интересовањима, а не према томе јесу ли или нису ‘’кликабилне’’, како су неки моји уредници то волели да дефинишу’’.

Дошла је из Алексинца давне 2006. године да би студирала у Београду. Као и већини студената који дођу са стране и нађу се на тој животној прекретници, и за њу је Београд био велика џунгла у којој нема ничег познатог. Данас радо говори да је Београд њен омиљени град и да је то исти онај град у који је дошла пре једанаест година, али да се у међувремену она променила и дозволила да јој уђе под кожу. ,,Било је потребно пуних 6 година да Београду дозволим да ме у потпуности заведе. Да, тек 2012. године први пут сам при повратку за Београд рекла: ‘’Идем кући’’. Раније бих ту синтагму искључиво користила за свој родни град. Није то ништа чудно за мене. По природи сам особа која воли познато и која тешко прихвата промене, због чега је и моја веза са Београдом напредовала тако споро. Међутим, једном када ме је уверио да је он ‘’тај’’, схватила сам да ће то бити љубав за цео живот”.

Не крије да јој није било тешко да се издвоји на самом почетку јер се мало људи бавило блоговањем и није било тешко привући пажњу. Са експанзијом блогинга, када је блогерска сцена постала изузетно богата признаје да је био изазов издвојити се и понудити нешто другачије. Истиче да се на почетку сусретала са разним коментарима на рачун блогера и ономе што блогери раде и начин на који раде и не крије да су такви коментари умели да је погоде али помогло јој је то што је врло јасно знала шта је њен циљ у ком правцу жели да иде. ,,Мода јесте моја љубав, али сам већ на самом почетку, након неколико модних постова, осетила жељу да пишем и на неке друге, мени подједнако интересантне теме. Временом је та жеља јачала, број ‘’немодних’’ текстова бивао све већи, да бих 2013. године схватила да ме одредница ‘’модни блог’’ превише ограничава и да желим да проширим спектар тема којима ћу се бавити на свом блогу. То сам и учинила када сам променила концепт свог блога, његов дизајн, али и име, па смо од ‘’Divine World of Fashion’’, добили ‘’Brana’s Divine World’’. Са ове дистанце могу да кажем да је то била једна паметна и исправна одлука’’

Воли да каже да то што сте сами себи шеф уме да буде тешко јер је шеф увек са вама и увек трпите тај притисак и критику и стално имате утисак да можете боље али да то што је њен посао стално ту негде око ње има и својих предности и мана. На предрасуде да блоговање није прави посао одговара да је то и те како прави посао и најозбиљнији посао којим се бавила: ,,Да ли неко заиста и даље верује да се озбиљност и сигурност посла мери чињеницом да сте део неког великог корпоративног система, да радите од 9 до 5 и да плату добијате 1. или 15. у месецу? Одавно не живимо у социјалистичком уређењу те мислим да бисмо морали да заборавимо и на форме које нам је он наметнуо. Посао којим се бавим не подразумева радно време. Не захтева канцеларију као такву. Немам шефа изнад себе, нити колектив. А опет, овај посао могу дефинисати као нешто најозбиљније у свом животу. И најсигурније, јер све зависи од мене и само од мене. Никада ме ниједан надређени није критиковао онолико колико сам саму себе. Никада нико од мене није захтевао онолико колико сам чинила то сама од себе. И никада нико од мене није захтевао дисциплину коју сам самој себи наметнула. И на крају, никада ми ниједан посао није донео нити задовољства нити друге користи колико је овај. Сложићете се, не звучи све ово баш тако неозбиљно?’’.

Сматра да квалитетан садржај има у Србији своју публику али и да се неквалитетан садржај такође лако продаје али да то није зато што народ жели да чита само такве ствари него да је сваки човек заправо само човек и у себи има пориве против којих не може да се бори, али да то није проблем само са домаћим медијима него и са медијима на глобалном нивоу. ,,Данашње вести функционишу по принципу ‘’синдрома саобраћајне несреће’’. Одвратно вам је, али не можете да склоните поглед. Људска природа је таква, али то не значи да треба непрекидно хранити њене најниже пориве. Ипак, многима је то најлакше, најбрже и најисплативије. Као вечити оптимиста некако верујем да ће се ствари и у том смислу променити. Можда не онолико брзо колико се ми надамо, али не ни онолико споро колико то они очекују”.
Првобитна тема њеног блога била је мода и модне комбинације. Временом су се њени афинитети проширили али је љубав према моди остала. Њене комбинације су врло маштовите, оригиналне, женствене и елегантне и по последњој моди и ако се никада не држи стриктно трендова.
,,Од трендова узимам само оно што се уклапа у мој стил, који се кроз године мењао али би некако увек задржао одређену непроменљиву нит. Сматрам да је то једини исправан начин на који треба ‘’конзумирати’’ моду. Слепо праћење сваког могућег тренда, и не, не мислим само на модне трендове, не води ничему осим унифромисаности и губитку свега онога што нас чини јединственим’’.
Једна је од ретких личности које отворено и без устезања говори о анксиозном поремећају. Посветила је неколико текстова овој теми на свом блогу и открила својим читаоцима да се и дан данас бори са анксиозношћу. Након тога јој се јавио велики број девојака које се боре са истим проблемом и мисле да су усамљене у томе. На предрасуде да је анксиозност измишљена болест одговара да би волела да су у праву. ,,Ох, како бих само волела да сам ето размажена и да је моја петнаест година дуга борба са анксиозношћу тек последица хира, али на моју жалост то није случај. Отуд и моја жеља да отворено причам/пишем о томе, јер је запањујуће колико се особа различите доби бори са сличним или идентичним проблемима, а колико се мало зна о томе. Тачније, колико се мало прича о томе. Срећом, ствари се мењају. Ментални и психички поремећаји више нису табу тема. Људи су спремни да се отворе и потраже помоћ. Али и даље је то мали проценат оних којима је помоћ потребна, зато морамо да причамо, причамо и опет причамо. То је једини начин да једни другима помогнемо”.
Што се будућности тиче, велика жеља јој је да њен блог постане нека врста онлајн магазина за који ће писати други људи и већ увелико ради на остваривању тог циља. Данас њен тим чини четири сарадника који раде на томе да њен блог буде оаза културе, доприносећи томе сјајним текстовима о позоришту, фестивалима, другим градовима, уређењу ентеријера и другим занимљивим темама. ,,Неизмерно сам поносна на тим који се окупио око наше приче и на публику коју је та прича привукла. Заиста осећам како смо на добром путу и како је за сваког од нас, а укупно нас је петоро у тиму, све у вези са овим послом је чисто уживање. То је и био део мог циља. На оном другом делу ради се и радиће се”.

Жељка Весић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s