Виртуелни нокаут

Деветоро од десеторо деце свакодневно приступа садржајима на интернету, а најраспрострањеније је приступање друштвеним мрежама. Услед експанзије интернета као новог медија и средства комуникације, дошло је до појаве новог облика насиља.

Под дигиталним насиљем подразумевају се сви они случајеви када неко користи мобилни телефон, камеру, рачунар и друге електронске уређаје да би некога намерно уплашио, увредио или понизио. Вербалним насиљем на интернету  сматра се намерно слање порука непримереног садржаја са циљем повређивања друге особе, док се случајно, ненамерно наношење штете и повређивање, као ни пријатељска задиркивања и препирке преко телефона или Интернета, не сматра овим обликом насиља. У случају да претрпи овакво насиље, само једно од стотину деце обратиће се одраслој особи за помоћ. Ово показују резултати истраживања Јединице за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја, које је у  сарадњи са УНИЦЕФ-ом и компанијом Теленор покренуло пројекат „Зауставимо дигитално насиље“, да би повећали свест о новим облицима насиља, ризицима који долазе са употребом интернета и упознавањем са одговарајућим начинима заштите и реаговања у случају насиља.

„Пројектом смо укључили школе које су се већ бавиле овом темом, које су организовале своје запослене, ученике, родитеље, да на неки начин већ уђу у причу, да се на неки начин носе са савременим облицима насиља“, каже Биљана Лајовић, координаторка Јединице за превенцију насиља. „Дигитално насиље јесте једно од таквих облика насиља, нарочито због широког и брзог развоја и распрострањености технологије. Услед велике респрострањености трудили смо да обухватимо школе које су већ на тој теми радиле.“

Први круг семинара пилот-пројекта „Зауставимо дигитално насиље“ одржан је средином септембра и обухватио је 10 школа са територије Републике Србије. Учесници семинара били су наставници информатике и ученици.

„Колико је дигитално насиље присутно, нисмо могли ни наслутити до ућешћа на семинару“, објашњава Марија Митић, наставница информатике у XIII Београдској гимназији. „При размени информација са осталим школама, дошли до закључка да се мора реаговати на дигитално насиље, зато што га има све више! Вршњачки едукатори, ученици који су учествовали на семинару заједно са нама, припремају акциони план едукације путем предавања, презентација, радионица да би упознали другаре са овом врстом проблема и заштите“, додаје Марија Митић.

У Јединици за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја кажу да је сада на реду едукација унутар школа које су учествовале на семинару, како ученика од професора, тако и међувршњачка едукација о дигиталном насиљу. Такође, постоји могућност и умрежавања школа зарад превенције  овог облика насиља. УНИЦЕФ Србија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије и Теленор иницирали су и оснивање Фејсбукове странице „Бирај Речи, Хејт Спречи“ да би млади били информисани о последицама неодговорног понашања на интернету и друштвеним мрежама.

На Интернету и друштвеним мрежама постоје и друге странице и сајтови који се боре против дигиталног насиља. Такви су и пројекти Кликни безбедно, Сејфер интернет, ИНФОрм Сејф интернет фор чилдрен анд јут…

„Иницијативу „Кликни безбедно“ покренуло је 2009. године тадашње Министарство за телекомуникације и информационо друштво“, каже Наташа Килибарда из Сектора за електронске комуникације и информационо друштво Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. „Тада се о безбедности деце веома мало или нимало говорило. Међутим, без обзира на то препознали смо да је едукација деце о безбедном коришћењу интернета неопходна и да са порастом употребе модерних технологија и проблем безбедности може бити само већи. Данас је ово једна од тема у жижи интересовања како родитеља и наставника тако и шире јавности.“

Сејфер интернет је пројекат чији је носилац Фонд Б92, а Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација и Министарство унутрашњих послова су партнери на пројекту. Ово представља даљи развој иницијативе „Кликни безбедно“. Пројекат је финансијски подржан од Европске комисије и основни циљ је едукација деце и омладине. Једну од важних компоненти пројекта чини и електронски механизам за пријаву нелегалног, штетног и непримереног садржаја и понашања на интернету „Нет патрола“, у оквиру којег ће обучени оператери примати, обрађивати и прослеђивати пријаве надлежним службама.

„За свега месец дана од активације Нет патрола сервиса,  добили смо преко 250 пријава грађана о нелегаланом или штетном онлајн садржају на који су наишли“, додаје Наташа Килибарда.

Једна од Фејсбукових страница у борби против дигиталног насиља јесте ИНФОрм Сафе интернет фор цхилдрен анд yоутх. Ова страница је информативног и едукативног типа. На њој се путем различитих текстова, видео материјала, фотографија, промовише понашање на интернету које не пропагира мржњу и дискриминацију, него толеранцију и једнакост, објашњава за Време Ена Хорват, администраторка ове странице.

„Када је у питању виртуелни свет, управо путем едукације и подизања свести младих о последицама њиховог понашања на интернету се боримо против дигиталног насиља. Укључивањем у Националну кампању за бобру против говора мржње и у пројекат Виртуелно постаје стварнсот, у реалном свету одржавају се радионице, обуке и тренинзи за младе на територији целе Србије путем којих се млади оснажују како да спрече и реагују у ситуацијама говора мржње на интернету, а такође и како да се заштите од оваквих ситуација“, додаје Ена Хорват.

Млади, а поготово деца често нису свесни свог понашања на интернету. У комуникацији путем интернета се понашају као да говоре са особама лицем у лице и немају изграђену димензију реалног и виртуелног света, немају осећаја да оно што ураде на интернету, може негативно да утиче на њихов реални свет. „У говору деце и младих постоји елементи дискриминације, мржње, њихови профили су често незаштићени и доступни свима, имају више стотина пријатеља, неретко и већи број својих профила, а све су то ризичне ситуације у којима они могу да постану жртве електронског насиља“, објашњава Ена Хорват.

Најчешћи облици дигиталног насиља јесу крађа идентитета, хаковање профила, сексуално узнемиравање, спам поруке, говор мржње по националној осовни, дискриминација на политичкој основи, увреде, претње… Србија, као ни већина земаља света, нема законом дефинисан оквир о сајбер злостављању. „Један број постојећих закона је могуће применити на случајеве које се тичу узнемиравања и злостављања путем интернета. Тако се, на пример, европски прописи о заштити података сада примењују и на питања онлине узнемиравања и крађе идентитета“, каже за Време Наташа Килибарда из Сектора за електронске комуникације и информационо друштво Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. „Европска комисија је била активна у сузбијању онлине злоупотребе деце формирањем заједничког Споразума са 17 водеćих светских друштвених мрежа, укључујуćи Фацебоок и МyСпаце, како би осигурали да се данас млади и деца осећају безбедније на интернету. Како је интернет глобална мрежа, све се више држава света укључује у иницијативу стварања институционалног и законодавног оквира који ће уредити питање сајбер безбедности. УНИЦЕФ и Комисија за људска права Уједењиених нација раде на координисаној сарадњи и приступу са националним парламентима широм света“, додаје Килибарда.

Како би се спречило дигитално насиље и његов прелазак у неки други облик насиља неопходно је створити тимове који ће се борити против насиља у свакој школи и умрежити их са другим школама, објашњавају у Јединици за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Примери добре праксе за решавање овог проблема јесу обуке за вршњачке едукаторе за борбу против говора мржње у оквиру пројекта „ИНФОрм“. Такође, у оквиру пројекта „Активирање младих Сомбора, Врбаса и Оџака за креативно лето 2013“ реализовала се активност „Млади су толеранција“ која је подразумевала целодневну радионицу на тему борбе против говора мржње на интернету и мировни активизам младих. Оба пројекта реализује Сомборски едукативни центар.

Године 2012. група тинејџера у Њу Хејвну (Конектикат) креирала је апликацију која помаже у борби против сајбер шиканирања. “Бацк Офф Буллy” (БОБ) је веб апликација, анониман извор за рачунар, смарт телефон или иПад. Када је неко жртва малтретирања или истом сведочи путем апликације омогућено му је да пријави инцидент. Апликација тражи информације о времену, месту и на који начин се злостављање испољава.

„У превенцији овог, као и других облика насиља, увек је добро подстицати и оснаживати све  да реагују и пријаве уколико су доживели насиље или уколико су његови сведоци“, каже Биљана Лајовић, координаторка Јединице за превенцију насиља Министарства просвете, науке и технолошког развоја. „Када је у питању дигитално насиље, корак пре пријаве свакако мора да буде усмерен на подизање свести о овом облику насиља, јер многа истраживања и искуства са терена показују да одрасли често недовољно познају савремене комуникационе технологије и често нису ни свесни интереакције која се на друштвеним мрежама одвија међу децом и младима.“

У овој Јединици функционише СОС телефонска линија за пријаву насиља у школама чији је број 0800 200 201, којој се може пријавити било који облик насиља. После пријаве се испитују околности и прописује санкција.

„Едукација као начин превенције остаје једини и најбољи начин за заштиту“, каже за Време Наташа Килибарда. „Ми се трудимо да кроз „Кликни Безбедно“ трибине  приближимо деци виртуелни свет и да им објаснимо да он представља једнако излазак у јавну сферу без обзира што ми седимо у нашој дневној соби у којој имамо осећај да смо потпуно заштићени. Уколико деци направимо такве паралеле и научимо их како да реагују уколико доживе неку непријатност, ми смо на добром путу да дигитално насиље сведемо на минимум“, закључује она.

 

Катарина Стевановић