Слобода медија је јако скупа ствар

Бивши студент Факултета политичких наука, добитник годишње награде „Политике“ за изузетан новинарски рад , награде „Дуда Тимотијевић“ за унапређење тв-новинарства као и награде „Сташа Маринковић“ листа „Данас“ за аналитичко новинарство, Драган Бујошевић, аутор и водитељ емисије „Став Србије” за Политиколог говори о положају новинарства у Србији и стању у медијима.
Шта је то што се данас променило у новинарству у односу на време када сте Ви почели да се бавите овим послом?
Променило се много тога. Ја сам почео да радим у време када су медији почели да се ослобађају стеге једне једине партије која је тада постојала. Људи данас не могу да разумеју шта је тада могло да се појави у медијима, а шта није, али и тада је постојало неко уверење да се шире границе слободе новинарства. На томе је радио један део новинара, док други је био незаинтересован, али су бар постојале нека нада и вера да се то може урадити и да је испред светла будућност. Онда је дошао бруталан период за новинарство када је власт убила неке новинаре, али је постојао један број медија у којима се могло радити и новинари су имали где да оду, а у овом тренутку у Србији немамо ни један медиј сем ,, Времена“ за који можемо рећи да је опозициони и у коме можете изнети другачије мишљење. Немате могућности да у овом тренутку урадите нешто другачије.
Како се борите са притиском на Вашу уређивачку политику?
Ипак имам неко име и презиме у новинартсву тако да ови који су на власти ме јако добро знају и знају шта могу, а шта не могу. Једино што може да се догоди је да ја сутра не могу да потпишем уговор пошто радим хонорарно. То је најгори начин на који неко може сада да ме притисне.
Како је онда дошло до укидања телевизијских емисија као што је ,,Утисак недеље“ ако је то једина врста притиска како кажете?
Морате да научите друге шта да очекују од Вас. Неће Вам они дати парче колача, Ви га отимате, морате да се борите од првог дана свога посла. Наравно да ће Вас позвати неко од политичара, али и они ће схавтити и знати шта могу да очекују од Вас, па се они тако и постављају према Вама, а новинари који не знају да се поставе губе. Власници медија теже профиту и уколико нека емисија то не доноси наравно да ће бити угашена колико год се после тога причало да је то политичка цензура. Власници дају новац и имају права да уклоне оно што им штети.

Зашто људи у Србији губе поверење у медије?

Људе није брига шта се дешава са медијима. Њима је главна брига како да преживе и не остану гладни, они уствари и не знају шта им медји значе као и то колико је битно да буду инфоррмисани, више их занима забава, али то није слушај само у Србији, већ свуда у свету.
Шта је највећа мана данашњег новинарства?
Највише то што новинари немају где да причају, а поред тога плаши их страх од губитка посла, јер власници могу даВас склоне тако да врло лако можете бити на улици. Управо тај страх од губитка посла и немогућности да се преживи због тога доводи до великих мана које данас има новинарство. Руку на срце, већина новинара у овој земљи није била склона да се нешто жртвује да би били слободни. Слобода медија је јако скупа ствар, једна прелепа ствар, треба се борити за њу. Нико још није добио тај рат, такав рат још траје, али врло често се занемарује јер се више брине о личним интересима.
Која врста медија најобјективније обавештава грађане?
Могло би се рећи да је то штампа, али опет све зависи од листа односно медија за који се ради, а пре свега од Вас самих и Вашег морала који је према мом мишљењу неопходан за овај посао. Ми треба да пишемо, а грађани Србије треба да одлуче шта хоће даље да раде.
Уколико је штампа како кажете најобјекивнији медиј зашто је данас у тако незавидном положају у односу на интернет?
На многим интентернет порталима које праве штампани медији имате много више информација него у штампаном издању и портали јесу нека будућност која је очигледна, али свашта се може променити. Штампа може нестати, али може постати и ствар престижа, статусни симбол. То може да важи за озбиљне дневне и недељне новине које могу да издвоје људе и обележе да су они неки посебан слој који се од осталог дела друштва издваја по томе што чита новине. Мада не видим битну ралику да ли се ради о штампаном или интернет издању, новинар једнако добро треба да ради за оба.
Могу ли се шта променити у новинарству генерације које тек долазе?
На Вама је да се борите, то је ствар Ваше воље и Вашег опредељења шта ћете да радите. Свако полази од себе и бори се за себе. Сваки човек треба да полази од себе и ради на себи, а не да другима попује и говори шта да раде. Сваки човек има право на свој избор какав год био, изаберите и борите за то што сте изабрали.

Аутор: Александра Милутиновић